О исхрани

Правилна исхрана је предуслов доброг здравља. Исхрана у Предшколској Установи
''Нада Наумовић'' представља значајан фактор социјализације детета при чему је навика храњења један од покушаја у поступно сложеном процесу осамостаљивања детета. Заснива се на примени одговарајућих норматива, који чине основ правилног планирања, организовања и контроле исхране омогућујући обезбеђивање адекватних нутритивних потреба деце,заснованих на принципима правилне исхране:

• рационална исхрана – обезбеђује адекватан енергетски унос у односу на узраст, а представља однос између количине унете хране, односно енергије коју та храна ослободи и потрошње енергије за одвијање физиолошких процеса организма и физичку активност;
• оптимална храна – добро избалансирана, која обезбеђује све хранљиве састојке у одређеним количинама;
• разноврсна исхрана – дневна заступљеност свих група намирница, при чемупредност треба дати биолошки вредним намирницама, разноврсна јела без честогпонављања;
• сезонска исхрана – заступљеност намирница по сезонама;
• уравнотежена исхрана – дневни ритам обеда, у одређеним временским размацима.

Исхрану планираја комисија за израду јеловника коју чине: нутрициониста,сарадник на ПЗЗ,медицинска сестра из јаслица и кувар ,Комисија користи смернице , према Правилнику о нормативу друштвене исхране у установама за децу.

Сви који учествују у организацији исхране деце у вртићима се труде да дечији оброци не буду само здрави, исправни, већ и разноврсни, маштовити, и да буду добра основа за усвајање здравих навика.

Доручак је веома важан оброк, јер обезбеђује енергију за психофизичку кондицију и расположење деце. Доручак чине намирнице које садрже доста скроба и других угљених хидрата као што су: хлеб, пециво, млеко, млечни производи, шунка, јаја, маслац и сл.
Преподневна ужина је мањи оброк који се састоји од куваних ужина (сутлијаш, пудинг, гриз итд.), сланих и слатких пецива, напитака воћних или млечних итд.
Ручак је главни оброк у дневној исхрани, треба да буде разноврстан и састављен од различитих сланих и слатких јела: супе или чорбе, уколико главно јело није чорбасто, главног јела (месо и прилог), салате.

Јеловници се састављају према јединственој листи за набавку намирница која се
састоји од 7 група са укупно 124 намирнице .

Намирнице из прве групе, односно, житарице и производи од жита, неопходне су у дечијој исхрани због високог садржаја Б витамина, гвожђа и калорија, које су деци потребна за раст и развој. Како би производи направљени од ових намирница били што квалитетнији, користе се интегрално брашно, интегрални пиринач, овсене пахуљице итд.
Намирнице из друге групе су неопходан извор гвожђа, високовредних протеина и Б витамина. У исхрани деце препоручује се употреба најчешће јунећег меса, пилећег меса, морске рибе, јаја, а у мањој мери и свињског меса.
Намирнице из треће групе су веома важан извор калцијума, протеина, фосфора и витамина А, Д и Б2. Препоручује се употреба млека са 3,2% млечне масти, као и употреба јогурта, киселог млека и сирева.
Намирнице из четврте групе су неопходне због извора енергије, садржаја липосолубилних витамина и есенцијалних масних киселина. Предност се даје биљним уљима, као што су сунцокретово и маслиново хладно цеђено.
Намирнице из пете групе су извор витамина и минерала. Користе се све врсте поврћа: лиснато, коренасто, легуминозе итд. Поврће се у сезони користи у свежем стању за припрему оброка, а ван сезоне у индиструјски замрзнутом стању.
Намирнице из шесте групе су извор витамина и минерала, и у зависности од сезоне користе се различите врсте свежег воћа, нпр. у пролеће се дају јагоде и трешње, лети – брескве, кајсије, лубенице, диње итд., у јесен јабуке, крушке, грожђе, а зими – јабуке, банане и цитрусно воће. Осим у свежем стању воће се користи и у прерађеном стању, као што су компоти и сокови са 100% садржаја воћа.
Намирнице из седме групе су извор енергије и користе се шећер, џем и мед.

Исхрана деце је организована припремом оброка у једној централној кухињи, капацитета 1500 целодневних оброка. Оброци се дистрибуирају у 7 објектата :РЈ "Црвенкапа", РЈ "Полетарац",РЈ "Цветић",РЈ "Лептирић",РЈ "Наша Радост", РЈ "Лане",РЈ "Сунце",РЈ "Аутић".

У Установи се спроводи следећи ритам дана :

• доручак - 8 - 8, 30 ч;
• воћна ужина -11 ч;
• ручак - 13 -13,30 ч;

У циљу унапређивања исхране деце у нашој Установи се реализују следећe
активности :

• редовна контрола и санитарно-хигијенски надзор у свим објектима за производњу и дистрибуцију хране од стране Института за јавно здравље,санитарне и ветеринарске инспекције
• постигнути резултати у планирању исхране се усклађују са утврђеном методологијом и отклањају евентуални дефицити (суфицити се у планирању дозвољавају до 10 %)
• врши се континуирана едукација васпитног особља и родитеља у циљу поштовања принципа правилне исхране (превенција гојазности и других здравствених компликација)
•  примењују се дате препоруке за исхрану ("Упутство за примену Правилника онормативу друштвене исхране деце"), а који се односе на врсту и количину појединих намирница
• уводе се нове намирнице и рецептуре у дечју исхрану које су нутритивно вредније:садрже више витамина и минерала, биолошки вредних протеина, биљних влакана, а мање масти, холестерола и простих шећера
• набавка намирница се усклађује са Законом о јавним набавкама, при чему се води рачуна о квалитету, квантитету и динамици испоруке намирница, о потребној пратећој документацији тј. о атестима о здравственој исправности намирница, о декларацијама производа и роковима трајања
• ангажовање довољног броја радника на пословима исхране деце сразмерно обиму послова односно броју дневних оброка који се припремају у кухињи
• усклађује се режим исхране са физиолошким потребама детета, при чему деца оброке у јаслама и вртићу добијају сходно дужини боравка у колективу
• планира се исхрана за бебе од 06-12 месеци која бораве у нашој Установи
• прати се и контролише реализација планиране исхране – обиласцима објеката у време обеда, размена информација са децом и васпитачима
• припрема дијета за децу која имају здравствени проблем(алергије или неки други здравствени проблем,такође се води и рачуна о деци која су друге верске исповести и израда индивидуалних јеловника по потреби .

ГРОЖЂЕ

Грожђе је енергетски вредна намирница јер садржи око 20% шећера. Веома је важан извор биофлавонида који штите организам од слободних радикала. Због различитих антиоксиданаса снажно делује против вируса, бактерија и алергија. Црно грожђе садржи доста калијума, витамина Ц, Б1, Б6 и мангана. Грожђе обилује флавонидима који позитивно утичу на моторне и менталне функције мозга.

СУВО ВОЋЕ

Суве кајсије су богате угљеним хидратима, садрже и до 12 пута више витамина Анего свеже кајсије. Богате су калцијумом, бакром, магнезијумом, фосфором и калијумом, а због високе концентрације гвожђа користе се као лек за анемију.

Суве смокве су веома здраво и калорично воће. Суви плод смокве садржи 50-70% шећера, витамине Б групе, витамин Ц и бетакаротен. Од минерала богата је калцијумом, калијумом, магнезијумом, фосфором, гвожђем и бакром. Количина магнезијума у сувим плодовима је три пута већа него у свежим и због тога су суве смокве важан извор овог минерала, неопходног за мишиће, крвне судове и нервне ћелије.

ЈАБУКА

Јабука је наше најраспрострањеније воће, како по обиму производње тако и по потрошњи. Веома је храњива због садржаја угљених хидрата (глукозе и фруктозе), богатог садржаја витамина (Це, А, Бе1, Бе2, каротин) и минералних материја (калцијум, калијум, магнезијум, фосфор, гвожђе и сумпор). Због пријатног укуса и ароме је омиљено и корисно воће за исхрану деце и одраслих. Значајан састојак јабуке је и пектин који се из ње издваја и користи у производњи мармеладе, воћног шећера и желеа.

КРУШКА

Крушка има већу храњиву вредност у односу на јабуку јер има већи садржај шећера и минералних супстанци. С обзиром на то да крушка изазива најмање алергијских реакција препоручује се као прво воће које треба увести у исхрану беба у виду кашица. Изузетно је богата витаминима Це и Ка, бакром и биљним влакнима.

ШАРГАРЕПА

Шаргарепа спада у најздравије поврће, пре свега због високог садржаја бета-каротина, супстанце из које настаје веома важан витамин А.

БУНДЕВА

Бундева је, после шаргарепе, најбогатија бета-каротином (провитамином А), има доста витамина Ц,Б,Е као и минерала цинка, бакра, магнезијума, јода, калцијума и гвожђа. Тако да бундева, поред тога што је укусна за јело, повећава отпорност организма према инфекцијама, посебно повећава отпорност дисајних органа на инфекције. Помаже у очувању зуба и десни и благотворно делује на косу, нокте и кожу.

БАНАНА

Банана је јужно воће значајне хранљиве вредности и веома пријатног мириса иукуса. Зрели плодови банане су веома калорични, а од хранљивих састојака у свом саставу највише има угљене хидрате, витамине Б, Д и каротиноиде, а од минералних супстанци калијум, хлор и магнезијум.

ПОМОРАНЏА

Поморанџа у свом саставу има угљене хидрате у виду воћног и грожђаног шећера, а по садржају витамина Ц је једна од најбогатијих извора. Поред овог витамина садржи и витамине Б1, Б2, Б6, нијацин и каротиноиде, а од минералних супстанци поморанџа садржи калијум, калцијум и фосфор у односу који повољно утиче на регулисање функције организма.

МАНДАРИНА

Мандарина је воће које је по врсти и количини састојака веома слично поморанџи.

ЛИМУН

Лимун се најчешће користи у виду исцеђеног сока (лимунаде)  током целе године и као додатак разним јелима и пићима. По свом саставу је веома сличан поморанџи, а због високог садржаја витамина Ц препоручује се и здравим и болесним особама.

МЛЕКО И МЛЕЧНИ ПРОИЗВОДИ

МЛЕКО је намирница неопходна у исхрани, а нарочито у исхрани деце.  Обезбеђује виталне састојке потребне за правилан раст и развој младог организма. Млеко је важан извор вредних беланчевина (највише казеина), млечног шећера (лактозе), као и млечне масти и липосолубилних витамина (А и Д), калцијума, фосфора и витамина Б2.

КИСЕЛО МЛЕКО И ЈОГУРТ су производи пријатног киселог укуса. Велика дијететска вредност киселог млека и јогурта долази услед тога што се под дејством створене млечне киселине мења колоидна структура масти и беланчевина па настаје финија коезистенција коју организам лакше вари и искоришћава. Поред тога млечно-киселинске бактерије делују антагонистички на групу протеолитичких бактерија, као и на неке цревне патогене бактерије.

ПАВЛАКА се добија издвајањем масти из млека и веома је укусна и храњива намирница. Као полупроизвод се користи за израду маслаца, а као намирница се додаје разним јелима за побољшање укуса и квалитета.

СИР  је намирница која настаје згрушавањем сировог или термички обрађеног млека, пријатног је укуса и велике хранљиве вредности. Садрже све вредне састојке млека, а главна нутритивна вредност потиче од садржаја беланчевина, млечне масти, калцијума, фосфора, ниацина и рибофлавина. Постоје различите врсте сирева у зависности од садржаја млечне масти у сувој материји и конзистенцији и садржају воде.

БРОКОЛИ, КАРФИОЛ И КЕЉ

БРОКОЛИ се препоручује и користи као здрава храна. Расте као карфиол, тамно зелене је боје, а у свом саставу садржи биљна влакна, витамин Ц, А и К, а од минерала калцијум и магнезијум, затим угљене хидрате, фолну киселину и фосфор. Користи се у исхрани као сиров (у виду салата) и куван (супе, чорбе, прилог). Како ово поврће садржи мало калорија, а много корисних састојака и делује антиоксидативно, препоручује се у дијеталној исхрани како здравих тако и болесних људи.

КАРФИОЛ  је поврће слично броколију, а од нутритивних материја садржи бета каротин, биљна влакна, биљне масти, биотин, витамин А и Ц, гвожђе, глукозу,  ензиме, изотоцијанате, калијум, калцијум, сумпор, угљене хидрате, фолну киселину, фосфор и целулозу. Користи се, као и броколи, у исхрани како здравих тако и болесних људи. Због антиоксидативног дејства, препоручује се да се превентивно користи против многих штетних материја насталих у организму услед нездраве и лоше исхране (детоксикација).

КЕЉ  је, као и броколи и карфиол, поврће из породице купуса и по саставу је сличан њима, али је богатији са витаминима А и Ц, као и са гвожђем.

КРАСТАВАЦ

Краставац је освежавајуће поврће, специфичног укуса и мириса које се користи као салата, самостално или у комбинацији са другим поврћем, као и биолошки конзервиран  (туршија). Највреднији састојци су минералне материје калијум, калцијум, фосфор, натријум, гвожђе, манган и јод и витамини А, Ц и Б.

Пријатан и освежавајући укус младим плодовима дају органске киселине, док пектин, целулоза и хемицелулоза имају највећи значај у лековитом смислу, јер побољшавају рад и чишћење пробавног тракта, али и целог организма. Због високог садржаја воде (96%) ниске је калоричне вредности и препоручује се у редуксионим дијетама.

ТИКВИЦЕ

Тиквице у свом саставу имају мање воде од краставаца и због тога су бољег нутритивног састава. Од хранљивих вредности имају много више минерала и витамина и то витамина Ц, а од минерала калијум, калцијум, фосфор и селен.  Посебно су важне тзв. горке материје као и биљна влакна који подстичу рад црева и делотворни су у спречавању опстипације као и код детоксикације организма. Кора тиквице садржи велике количине магнезијума и каротиноида. Делују смирујуће на цео организам, јачају мишиће и срце. Тиквице имају диуретско дејство, тако да избацивањем вишка воде из организма елиминишу се и штетне материје. Приликом куповине тиквица треба бирати мале нежне плодове са зелено белом шареном кором јер управо оне имају највише хранљивих супстанци.

ПШЕНИЦА И ПРОИЗВОДИ ОД ПШЕНИЦЕ

Пшеница је житарица високе храњиве и биолошке вредности и користи се за производњу тестенина (најтврђа сорта пшенице тзв „дурум“ ), а за производњу хлебног и вишенаменског брашна за колаче, пецива и разна теста користе се мекше сорте пшенице. Енергетска вредност 100 гр. зрна пшенице садржи 339 калорија, од тога је 70% угљених хидрата, 11% протеина, 3% целулозе и само 1,7% масти. Поред тога, она садржи витамине, највише из групе витамина Б, затим витамин Е, који се налази у љусци и клици зрна и мање количине витамина А и Д. Од минерала садржи селен, фосфор, бакар, манган, магнезијум, гвожде и цинк.

Брашно и интегрално брашно
У зависности од степена екстракције и начина млевења, производи се више врста и типова брашна које имају и различиту биолошку вредност. Биолошка вредност белог брашна (тип 400 ) је мања од црног брашна (тип 1100 ), јер се у току млевења и производње белог брашна одвајају клица и спољни слој зрна, тако да је бело брашно знатно сиромашније у биљним влакнима, витаминима Б, Е и минералима бакру, селену, цинку, калцијуму и фосфору у односу на интегрално брашно.

Пшеничне клице су ембрион који се одваја током млевења од осталог дела зрна и користи се као дијететски производ. То је најхрањивији део зрна који обилује беланчевинама, мастима, минералним материјама, витаминима Б1, Б2, Б6 и Х. Важно је и то што клице садрже и селен који штити срце и крвне судове. Свеже пшеничне клице имају пријатан укус и мирис и обично се додају другој храни за обогаћивање (хлеб, разна пецива, итд.)

ПАПРИКА

Паприка је веома важно поврће због своје  биолошке вредности и великог садржаја витамина и минерала.Користи се у свежем стању, као маринирана за справљање различитих јела. Паприка је по садржају витамина C 3-4 пута богатија од лимуна.Црвена боја паприке потиче од каротина (провитамина А), а у комбинацији са другим поврћем  у свежем стању, као салата, поседује велики садржај витамина, а преливена маслиновим уљем, постиже се заштита витамина C и каротина. По садржају алкалоида капсаицина паприка може да буде слатка и љута па се као таква користи и као зачин.

ПАРАДАЈЗ

Парадајз је веома важан у исхрани деце и одраслих, како здравих тако и болесних.  Има освежавајући укус, јача апетит, гаси жеђ, а највећу вредност парадајз има, као и друго поврће, ако се користи у свежем стању.Иако је мале калоријске вредности, плод парадајза садржи доста витамина C (скоро као лимун), Е, В, К РР и провитамин А, као и минералне соли, нарочито калијум, натријум, магнезијум, калцијум, фосфор, гвожђе, селен и важну супстанцу ликопен, изузетно јак антиоксиданс, који парадајзу даје црвену боју.Пошто селикопен као и каротен раствара у масти, при конзумирању је неопходна одређена количина масноће да би апсорбција била боља.

ПИРИНАЧ

Због свог састава пиринач је познат као дијетална, хранљива и лако сварљиванамирница са великим процентом (95,5%)искористљивости. У свом саставу има доста угљених хидрата, нешто мање протеина, липида, витамина Б1 и Б2, тиамина, рибофламина. Нијацина и минерала фосфора, калцијума и магнезијума. Познато је да зрно пиринча има седам омотача и као такво веома је отпорно на хемијски утицај.

ИНТЕГРАЛНИ ПИРИНАЧ

За разлику од рафинисаног (полираног) пиринча, интегрални је много нутритивно вреднији. Он поседује најквалитетнији скроб и природно најбоље избалансирану равнотежу између протеина, угљених хидрата, масти, минерала и у знатно већој количини у односу на полирани пиринач. Он је добар за кости и зубе, пиринчана вода успешно се користи у дијетотерапији дијареје, а богатство биљним влакнима стимулише варење и пражњење црева. Пиринач је добра замена код нетолеранције на лактозу (напитак на бази пиринча), као и код нетолеранције на глутен (пиринчано брашно).